Kod Fatmira

Bio ja kod Fatmira i krenuo kuci. Pa dodji te i vi kod mene - kazem.
- Pa kad se ozenis.
Znam Fatmira nije hazarder. Ne igra na srecu. Otkud mu sad ovo "kad se ozenis"? Ne stigoh da mu kazem ne rizikuj dodji dok je sigurno. Zasto?

Ja znam sebe. Kad se zaljubim - ne vidim nista. Ona se proseta tu negdje slucajno ispred mojih ociju. Ja se zablentavim ko nikad. Razum ode na odmor par godina ne placeno na neko daleko , nedostupno ostrvo. Vjerovatno ce dobiti otkaz kad se vrati nazad. Prijatelji znaju da je ona neko cudno bice i da ce mozda svoje carolije upotrjebiti protiv njih ako ne budu cutali. Ja trckaram sa nekim prstenom za njom dok ne pristane. Onda kad me uhvati u kavez gotovo je. Dodjite sad sam ozenjen. "Neka, nesto smo umorni, zauzeti pa nesmijemo da dodjemo!" Niko ne smije da dodje jer ona bljuje vartu i guta zive ljude. Ja to nista ne vidim jer razum nikako da se vrati sa odmora. Kaze nemam ja kud nazad a i ne trebam ti. Visak radne snage.
O meni ce se pricati zastrasujuce price. Prijetice djeci da ce ih zadesiti slicna sudbina ako ne budu pojeli sve iz tanjira.

Dodjite dok jos mozete.

Sad sam toliko uplasio samog sebe da se ne smijem ozeniti sa osobom koju volim. Pa da! Zato su ranije roditelji trazili... Pa kako ja to dosad nisam shvatio?